Menopauza se definiše  kao prekid menstrualnog ciklusa koji se kod žena pojavljuje oko pedesete godine. To je dobro definisan događaj, koji svaka žena čeka sa različitim osećanjima, ali svakako nijedna ne ostaje ravnodušna.Funkcija jajnika počinje se smanjivati godinu do dve ranije.
Medicinsko-kulturna definicija menopauze glasi: manjak estrogena i prestanak menstruacije. Šira, biološko-kulturna definicija menopauze kao promene u životnom ciklusu koja se javlja u zrelom dobu omogućuje uvid u različite uzročnike  koji mogu uticati na pojavu simptoma. Saznanja temeljena na medicinsko-kulturnoj definiciji otkriva širok spektar menopauzalnih simptoma i koncepata koji se razlikuju u pojedinim kulturama. Mnoga tradicionalna lovačko-sakupljačka društva ne opisuju negativne posledice menopause. Ovaj fenomen se standardno pripisuje kombinaciji višestrukih porođaja, dugotrajnom izostanku menstruacije zbog dojenja i nedostatku kulturnih običaja i zabrana vezanih uz menstruaciju.
Zbog toga je promenjena terapija, tako da je uveden i drugi hormon, progesteron, hormon koji takođe luče jajnici. Osnovni problem ranijeg stava pri lečenju akutnih simptoma bio je u tome što su mnogi lekari savetovali dugotrajnu primenu hormona, što znači i duže od 20 godina, te je rezultat bio rizik od karcinoma dojke.

Posle mnogobrojnih studija, današnji princip hormonske terapije jeste:
  • Poboljšati kvalitet života žene hormonskom terapijom u najmanjoj efikasnoj dozi.
  • Hormonsku terapiju ne davati bez jasnih indikacija, tj. uvida u to šta želimo postići.
  • Hormonsku terapiju ne davati pre urađenih osnovnih analiza i pregleda (biohemijske analize, pregled dojki, pregled uterusa i jajnika).
  • Redovne kontrole tokom terapije (najmanje jednom godišnje).
  • Ženama koje su operisane davati samo preparate koji imaju estrogen, a ne i progesteron, jer cilj davanja progesterona jeste zaštita sluzokože materice.
  • Hormonska terapija tokom prvih pet godina je bezbedna, a nastavlja se u dogovoru sa pacijentkinjom, na osnovu tegoba i faktora rizika koje žena ima u narednom periodu svog života.
  • Izbor preparata za terapiju zavisi isključivo od potreba organizma i udruženih bolesti koje žena ima u tom životnom periodu.
  • Hormonsku terapiju ne davati pet godina po nastanku menopauze, jer u tom slučaju ne lečimo akutne simptome, a žena ima već izražene degenerativne promene koje zahtevaju druge načine lečenja.
  • Hormonsku terapiju ne davati za lečenje već postojećih bolesti (ateroskleroza, osteoporoza, infarkt srca ili mozga).
  • Hormonsku terapiju davati za prevenciju akutnih simptoma i razvoja degenerativnih bolesti, posebno kod žena u kojih je menopauza nastala pre četrdesete godine života.
  • Doza i način primene moraju se individualizovati prema profilu pacijenta (tablete, flasteri, gelovi, injekcije, lokalno  intravaginalno ili intrauterino).